“Bol je slabost koja napušta telo.”
Shvatili smo : Kada je reč o vežbanju, podsticanje da uradimo još više i guranje nas samih napred je isproban i pravi način kako bi se postigli rezultati koje smo postavili u treningu. Ali šta se dešava kada preteramo u tome, kada preteramo u boli, kada dovedemo sebe u opasnost od ozbiljne povrede?
Eto ga lečenje!
I dok se okrenemo, već smo kod fizioterapeuta i odgovaramo na pitanja poput “Kada je problem počeo?”, “Koliko dugo traje?”, “Što nisi prestao-la kada je trebalo?” Nakon svih pitanja dolazi uvek isti savet : “Sledeći put, počni da slušaš šta ti telo govori!”
U čemu je problem?
Problem je u prepoznavanju šta nam ono govori i kako da odgovorimo na to.
Takođe, problem je da razlikujemo kada bi trebalo da nastavimo dalje da bismo postigli rezultate, a kada moramo da stanemo kako se ne bi povredili.
Jedno je sigurno: Vežbanje je dobro. Zapravo, adekvatan trening u određenom intenzitetu je dobar.
Trebalo bi prepoznati kada je malo, kada je dosta, a kada je previše. Dobra vest – naše telo već zna odgovor!
Mi moramo samo da naučimo kako da prepoznamo znake kada bi trebalo da stanemo, i još bitnije – da zapravo stanemo tu!
Bilo je znakova! (Ali i dalje nisam stao/la)
Razumljivo je misliti da vežbanje ili bilo kakve sportske nezgode su se jednostavno desile. Loša sreća.
Ali vrlo verovatno je pre svake povrede postojao neki znak, nešto čime je Vaše telo pokušalo da Vas upozori da će nastati povreda.
Može se desiti da dođe nenadano, ali ipak – nemojte podcenjivati naša tela. Ona su itekako pametna.Mnogo ćete lakše primetiti znakove, ako već znate nešto o njima. Predstavljamo Vam upozoravajuće znakove od tri česta stanja u koje ljudi upadaju prilikom vežbanja ili u svakodnevnom životu.
1.Prekomerno treniranje
Do prekomernog treniranja dolazi usled previše intenzivnih treninga i nedovoljno vremena za odmor nakon njih. Osećaj je odvratan. Ako ste ikada iskusili tu kombinaciju osećaja iscrpljenosti, preumora koji nikako neće da ode, nesanice, jeze koju ne možete da povedite i poremećaj rada srca, vrlo je verovatno da ste preterali u treniranju.
Šta slušati: Iako ne postoji ni jedna dijagnoza koja testira da li ste preterano trenirali i koja će to potvrditi, samo stanje u kome se nalazite potvrđuje njeno postojanje. Jedino što mogu da urade jeste da urade jeste da snime srce i da dokažu. U svakom slučaju, ukoliko se osećate kako smo naveli iznad, što pre uzmite odmor, napravite pauzu od treniranja i fokusirajte se na oporavak. Spavajte što kvalitetnije i duže i jedite što zdraviju hranu.
2. Povreda
Samo zato što su neki od naših omiljenih profesionalnih sportista herojski prošli kroz sav bol i izdržali kada je bilo najteže, pa makar se radilo i o brutalnim povredama, to ne znači da bi tako trebalo da se radi. Zapravo, čak i ne toliko profesionalni sportisti, pa čak i amateri mogu da se povrede i zahtevaju ozbiljne intervencije.
Kako znati kada je dosta?
Šta slušati: Doktori najčešće upozoravaju da hroničan i neprolazni bol ne bi trebalo da se ignoriše. Potiskujući ga kako bismo nastavili da treniramo je jako loša ideja. Zato nemojte da uzimate lek protiv bolova i da samo uvijete koleno kako bi mogli da odete na trčanje, jer upravo taj bol pokušava da Vam saopšti nešto.
Prekinuti sa treniranjem, a ukoliko bol i dalje ne prolazi – zatražiti pomoć lekara.
3. Poremećaj u spavanju
Dok se neki od nas zapravo hvale time kako kasno ležu, a rano ustaju, nedostatak sna ili loš kvalitet sna ume da naruši zdravlje, pruduktivnost, naše navike u treniranju i generalno naš način života. Kada nam se spava, tj kada se nismo preko noći dovoljno odmorili, preko dana ćemo doživeti “energetske slomove”, tj nećemo imati dovoljno energije, podstaknuti su stres hormoni, i okrećemo se lošoj ishrani – često se okrenemo kofeinu, šećeru i energetskim pićima kako bi povratili energiju i izdržali dan. Sve to će samo na kratko prevazići našu energetsku krizu i na kraju je samo pitanje vremena kada će nas stići depresija, kada ćemo se razboleti ili će započeti stanje hroničnog umora.
Šta slušati: Svako od nas ponekad ne može da zaspi ili kasno legne usled nekih proslava ili događaja. To nije problem. Ali bi trebalo obratiti pažnju da li to postaje učestalo, tj da li se problem već pojavio. Ako primetite neobičnu glad, sve češća loša raspoloženja, probleme sa koncentracijom, teško Vam je da ostanete budni i pored svog kofeina i energetskih pića koje ste uneli, pa čak i lošu motoriku pokreta, moguće je da patite od poremećaja spavanja, što zahteva intervenciju. Umesto što pokušavate da se održite budnim uz pomoć šećera i kofeina, bolje promenite naviku vezano za spavanje. Pokušajte da legnete što ranije, idealni bi bilo pre ponoći. Dodajte po sat, dva Vašem snu i videćete drastične rezultate već nakon mesec dana.
Kada se budete odmorili i naspavali, obratite pažnju na ono što jedete. Jedite dosta proteina – umesto šećera, pijte dosta vode, ograničite unos kofeina i takođe ćete uočiti promene u raspoloženju i osećaju.
Zaključak
S obzirom na to koliko smo okupirani školom, poslom, vezama, porodicom, vežbanjem i nebrojanim malim svakodnevnim stvarima, nije ni čudo što ponekada ispustimo konce i ne stignemo da se odmorimo, opustimo, jedemo zdravo, pa to nadoknađujemo kako znamo i umemo, najčešće raznim otrovima.
Moramo da shvatimo da je važnije da se zaustavimo, da slušamo svoje telo i pročitamo znakove i da odgovorimo na njih – da stanemo kada moramo. Jer – bolje da izgubimo sat ili dan na odmor, nego kasnije dane, mesece, pa čak i godine na oporavak.