“Dok spavamo, naš mozak se čisti od toksina i nus-pojava stvorenih u toku budnog stanja” – pokazuje istraživanje Univerziteta Ročester.
Opšte je poznato da se organizam regeneriše i čisti sam.
Otpadni materijal i toksini koji nastaju usled metaboličkih procesa izlučuju se putem telesnih tečnosti koji se kroz limfni sistem izbacuju iz organizma. Limfni sistem, koji je zadužen za čišćenje organizma, ima jedan problem – ne proteže se do mozga i kičmene moždine.
Misterija vezana za čiščenje mozga godinama je mučila naučnike.
Napokon, nakon specifičnih istraživanja (rađenih na miševima), otkriven je glimfatični sistem.
Glimfatični sistem predstavlja sistem za čišćenje mozga i kičmene moždine. Poput limfnog sistema, glimfatični sistem ukljanja svu otpad iz intersticijske tečnosti.
Veruje se da mozak ima urođenu sposobnost da prepozna i izbaci štetne materije iz organizma.
Međutim, da bi bio u mogućnosti da to uradi – neophodan mu je san.
Otkriveno je kako spavanje utiče na naš organizam
Spavanje je od suštinskog značaja za naš organizam.
Manjak sna može da ugrozi čitavi imuni sistem.
Hronična nesanica dovodi do povećanog rizika od upala, oboljenja, slabog, pa do potpunog gubitka pamćenja, poremećaja u ishrani i kilaži. Takože može uticati na reflekse i koordinaciju, a u najtežem slučaju povećati rizik od hroničnih oboljenja poput kancera i dijabetesa tipa 2.
Dok spavamo, pokazuje istraživanje sa Univerziteta Ročester u časopisu “Science”, naš mozak se čisti od toksina i nepotrebnih materija stvorenih u toku budnog stanja.
“Istraživanja pokazuju da mozak menja svoja funkcionalna stanja, u trenucima budnosti i u trenucima sna” -priča predstavnik studije Maiken Nedergaard. “Verujemo da je okrepljujuća moć spavanja nastala kao rezultat pojave nus-efekata moždane aktivnosti u toku budnog stanja.”
Mozak, kao i svi organi u telu, da bi obavljao svoju funkciju – neophodni su mu hrana i kiseonik.
Poput ostalih stanica u organizmu, tako i metabolizam moždanih stanica proizvodi otpad koji se, tokom dana, skuplja u intersticijskoj tečnosti mozga. Deo otpada uspe da se rastvori u tečnosti, međutim većina se samo taloži, čekajući san za potpuno čišćenje.
U mozgu postoji čitava mreža prolaza i tunela između moždanih ćelija kroz koje protiče likvora – bistra i bezbojna tečnost koja okružuje mozak i kičmenu moždinu.
Glimfatični sistem funkcioniše poput vodovoda: u toku sna likvora prolazi kroz tunele i čisti mozak. Kasnije se meša sa intersticijskom tečnošću, ispira otpad prema venama koji dalje ide sve do jetre.
Jedan od najfascinantnijih aspekata procesa čišćenja mozga je ponašanje moždanih stanica u toku čišćenja. Istraživanja pokazuju da se u toku sna one smanjuju, čime se prostor između njih, tj takozvani “tuneli” povećavaju za čak 60%. Ova promena omogućava bolji protok tečnosti, što dovodi do bržeg i kompletnijeg čišćenja mozga.
Zdravstvene prednosti kvalitetnog sna
Kako je već pomenuto, manjak sna može ozbiljno ugoziti imuni sistem i kompletno zdravstveno stanje pojedinca.
S druge strane, kvalitetan san i odmor mogu nam pružiti brojne prednosti i unaprediti način života.
Pročitajte koje su zdravstvene prednosti kvalitetnog sna:
- Bolje raspoloženje – manje stresa
Poznato je da spavanje pozitivno utiče na stres.
Takođe, smanjenje stresa će se odraziti povoljno i na krvni pritisak, čime ćete pospešiti i celokupan kardiovaskularni sistem. - Poboljšava memoriju
Veruje se da u toku spavanja mozak “trenira” veštine koje ste naučili.
Kvalitetan san je posebno preporučljiv studentima i đacima, a neophodan noć pred ispit. - Povećava kreativnost
Osim što poboljšava memoriju, kvalitetan san u restrukiranju i reorganizovanju vašeg mozga, što povećava kreativnost. - Reguliše probavu i održava liniju
Kvalitetan san pomaže pri održavanju šećera u krvi, čime će metabolizam raditi bolje, a želja za nezdravom hranom će nestati. - Smanjene bolesti i lakše lečenje bolesti
Veruje se da su sve neurodegenerativne bolesti – uključujući Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest, povezane sa akumulirnjem toksičnih proteina u mozgu. Naučnici smatraju da upravo ovi protein uništavaju neurone i dovode do demencije.