Današnji ubrzani način života doveo je većinu ljudi do zanemarivanja sopstvenog zdravstvenog stanja – od nepravilnih i neredovnih obroka, zapostavljanja fizičke aktivnosti, pa sve do prikrivanja i potiskivanja ličnih emocija i osećanja. U nedostatku vremena često žrtvujemo ono najbitnije – sebe, a posledice nažalost primećujemo kada je problem već nastao.
Gde god da pogledamo ili zatražimo savet o zdravom životu, svako će nam reći da odgovor leži u izbalansiranoj ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti. Iako ove tvrdnje jesu tačne, mnogi često zaboravljaju i treću – podjednako bitnu stavku zdravog života, a to je emotivno i mentalno zdravlje.
Samo zdravlje na svakom svakom nivou je idealno zdravlje.
Emotivno zdravlje – Zašto je bitno?
Emotivno zdravlje predstavlja mogućnost razumevanja sopstvenih osećanja i korišćenje istih u cilju ličnog napretka, bilo da je u pitanju profesionalni, društveni ili ljubavni aspekat našeg života.
Ljudi čiji su emotivno zdravlje i inteligencija na zavidnom nivou imaju bolju kontrolu nad svojim emocijama i svojim ponašanjem. Oni mogu da izađu na kraj sa svakodnevnim izazovima i ostvare čvrste veze i odnose sa ljudima. Lakše se oporavljaju nakon padova u životu i generalno su zadovoljniji sopstvenim životom.
FitPass je imao priliku da porazgovara o bitnosti emotivnog i psihičkog zdravlja i stabilnosti sa dip. komunikologom i psihologom Borjanom Vorkapić.
1. Šta su emocionalno i mentalno zdravlje?
Emocionalno zdravlje predstavlja osnovu za uspostavljanje zrelog odnosa prema sebi, profesiji koju biramo, prijateljima i ljubavnim odnosima u koje se upuštamo.
Metalno zdravlje podrazumeva emocionalnu stabilnost, odnosno zdrave emocionalne odnose sa drugim osobama, i u krajnjoj dinstanci mentalno zdrav pojedinac je radno efikasan i produktivan u zajednici.
2. Koje su odlike emotivno zrelih i stabilnih ljudi?
Mentalno jaki ljudi su u stanju da pređu preko svake prepreke i da iz toga izvuku nešto pozitivno. Oni znaju da su prepreke deo puta ka uspehu i rado ih dočekuju.
Mentalno snažni ljudi nemaju velike amplitude u raspoloženju i emocijama. Emotivna stabilnost i sposobnost da u probleme ulazite hladne glave je ogroma prednost kada se suočavate sa izazovnim situacijama. Srećom, emotivna stabilnost je nešto što stičemo godinama.
Tomas Edison je 1914. godine izgubio celu laboratoriju u požaru. Neko bi se uhvatio za glavu i krenuo da kuka, ali Edison je rekao: “Hvala Bogu da su izgorele sve naše greške. Sada možemo lepo da krenemo iz početka.”
Mentalno jaki ljudi ne pokušavaju da izbegnu negativne emocije, već ih prihvataju isto kao i pozitivne.
Umesto što celog života tragamo za apsolutnom srećom, ono što zaista treba da tražimo jeste celovitost.
Oni su uvek prisutni u sadašnjosti – ne žive u prošlosti, i ne žive očekujući budućnost. To ima omogućava da stvari posmatraju realno i da svaku situaciju sagledaju mnogo detaljnije nego ljudi koji uvek imaju jedan deo sebe u prošlosti. Samim time što sve svoje misli i svu energiju koncentrišu samo na sadašnjost i samo na jednu stvar – njihovo rešenje će biti brže i bolje.
Saznajte šta to mentalno jake ljude čini takvim i ugledajte se na njih.
3. Koji je glavni uzrok narušavanja zdravlja?
Broj faktora koji neposredno ili posredno doprinose pojavi raznih psihičkih (i fizičkih) simptoma izuzetno je velik. Razlikujemo spoljašnje ugrožavajuće faktore, poput nekih stresnih i traumatskih događaja ili neadekvatnih – nezdravih uslova za život, i unutrašnje činioce kao što su neke genetske predispozicije ili – uslovno rečeno – negativne osobine ličnosti (npr. agresivnost, pasivnost i sl.)
U oblasti mentalne higijene najviše pažnje posvećeno je stresu i psihološkoj traumi.
Svaki od ovih faktora vodi razvijanju mentalnog poremećaja. U nekim slučajevima pojedinačni izolovani faktor, kao što je veliki gubitak ili zlostavljanje može biti okidač za mentalni poremećaj, ali većina poremećaja predstavlja rezultat akumulacije iskustava koji su konstantno ugrožavali psihološku dobrobit osobe.
Potpunu listu svih faktora nije moguće sastaviti. Jedan od razloga zbog kojih to nije moguće jeste upravo taj što svaki pojedinac predstavlja svet za sebe.
U vremenu u kojem živimo stalno smo manje ili više izloženi faktorima koji utiču na naše mentalno zdravlje.
4. Kakve su posledice?
Jedna od karakteristika prosečne osobe savremenog doba je nedovoljna briga o mentalnom zdravlju – čini se da većina ljudi uzima zdravo za gotovo svoje psihološko blagostanje.
Održavanje redovne dentalne higijene ili barem povremene posete lekaru postali su sasvim prihvaćeni oblici prevencije raznih fizičkih oboljenja, međutim, mentalna higijena i traženje pomoći od stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja još uvek se smatraju tabuima u našoj sredini.
Ovakva vrsta nemara, pa čak i neodgovornosti prema sopstvenom psihičkom zdravlju neretko doprinosi razvoju vrlo neprijatnih posledica, poput različitih oblika psiholoških poremećaja, intenzivne patnje, distresa, psihosomatskih oboljenja, kao što su kardiovaskularne tegobe, čir na želucu, alergije, pa čak i kancer.
Osim toga brojne psihičke bolesi ulaze i u svakodnevni rečnik s obzirom na brzinu kojom se šire, da pomenemo anksioznost i depresiju kao uočljive primere.
Nabrojani su samo neki od razloga zbog kojih je od izuzetne važnosti da se na nivou celokupne društvene zajednice posveti veća pažnja prevenciji i promociji mentalnog zdravlja.
5. Kako izbeći mogućnost narušavanja i kako unaprediti naše emotivno zdravlje?
I mi sami možemo učiniti svaki dan male stvari koje će mnogo značiti očuvanju mentalnog zdravlja i psihološke dobrobiti. Neki od tih koraka podrazumevaju zdravu ishranu, fizičku aktivnost i rekreaciju, izdvajanje vremena za sebe, za opuštanje i razmišljanje o sebi, redovno smejanje, prepoznavanje stresa i nošenje sa njim, kao i traženje pomoći kada nismo u stanju sami da se izborimo sa problemima.
U redu je priznati da nešto ne možemo sami i da nam je potrebna pomoć. Samo zdravlje zaista jeste jedan od najvažnijih resursa koje pojedinac u današnje vreme može da ima, a nema zdravlja bez mentalnog zdravlja.
6. Šta uraditi kada shvatimo da imamo problem koji ne možemo da rešimo sami?
U sredini u kojoj živimo i dalje postoje ogromne predrasude i barijere kada je reč o traženju psihološke pomoći kada dođe do problema u vezi sa mentalnim zdravljem ili kada je reč o samoj prevenciji mentalnog zdravlja.
U našoj sredini još uvek nije razvijena kultura očuvanja mentalnog zdravlja i redovne posete psihologu, već se na obraćanje za psihološku pomoć gleda kao na nešto sramotno i socijalno neprihvatljivo. Ljudi koji se obrate za psihološku pomoć odmah bivaju proglašeni ’ludima’.
Kako mentalno zdravlje nije samo odsustvo psiholoških poremećaja, sama prevencija mentalnog zdravlja pored redovnih poseta psihologu podrazumeva i jačanje individualnih kapaciteta ličnosti, kao i otklanjanje negativnih činioca iz okruženja. Ona podrazumeva interdisciplinarni rad i saradnju, i premeštanje brige o mentalnom zdravlju iz velikih institucija u opšte bolnice, kao i alarmiranje i učešce šire zajednice.
