Ona, dobro znana fraza: ’’Leči se dok si zdrav’’ dobija svoj pun smisao tek kada se razbolimo. I to je zapravo istina. Jesenji i zimski periodi su sve samo ne omiljeni iz razloga koji podrazumevaju virusne prehlade, odlaske doktorima i vremensko lečenje koje može biti ili kratko ili duže. Međutim, loša informisanost ili nedostatak motivacije su neki od razloga zašto lečenje nije adekvatno tokom hladnih vremenskih nepogoda. Ono što je činjenica jeste ta da svako od nas ima svoj recept kako ostati zdrav tokom hladnih dana. Neko se okreće savremenim metodama, dok se drugi drže narodne medicine. Ipak želimo da vam predočimo šta je ono što zaista treba našem organizmu da bi u toku jeseni zadržalo svoj prirodni imunitet i ostao snažan i zdrav.
Šta je bitno zapamtiti?
Pođimo od činjenice da svako godišnje doba ima svoje sezonsko voće i povrće koje je prepuno vitamina, minerala i ostalih hranljivih sastojaka. Čar jeseni je u tome što vam je na raspolaganju veliki broj izuzetno zdravih namirnica, sa kojima možete praviti isto toliko zdrave, ukusne i hranljive poslastice. Ne smete zaboraviti sebe, ustalite neku svoju rutinu i pronađite način da unapredite vaše zdravlje. Na spomen vitamina prva asocijacija jeste zdravlje i njihov neograničen unos u naš organizam. Međutim, postoje određene tvrdnje. Naime, vitamini kao organska jedinjenja koje naš organizam ne može da apsorbuje, već moraju da se unose kroz hranu. U nastavku se nalaze neke od najvažnijih sastojaka koje moramo unositi ne samo tokom hladnijeg perioda, već tokom cele godine:
Vitamin D
Ovo je vitamin koji je ključan u tome da održi vaš imuni sistem pod kontrolom, odnosno da ostane jak tokom perioda gripa i prehlada. Vitamin D je našem organizmu takodje potreban za regulisanje nivoa energije, da očuva srce, i potpomogne jačanje kostiju. Za razliku od drugih, vitamin D se proizvodi u organizmu pod uticajem direktnih sunčevih zraka, koji se uglavnom vezuju za letnji period, što znači da je tokom jesenjih i zimskih dana ovaj vitamin u deficitu. Nivo vitamina D možemo povećati ishranom. Najviše ga ima u žumancu, puterima, mleku i klicama. Istraživanja preporučuju da se od suplemenata uzima vitamin D3 koji je najsličniji prirodnom vitaminu D koji se aktivira u organizmu sunčanjem.
Grupa vitamina B
Ova celokupna skupina je odgovorna za funkcionisanje našeg organizma i imaju ulogu stvaranja energije neophodne baš za to funkcionisanje. U ovu grupu spadaju vitamin B1 (tiamin), vitamin B2 (riboflavin), vitamin B3 (niacin), vitamin B5 (pantontenska kiselina), vitamin B6 (piridoksin), vitamin B7 (biotin), vitamin B9 (folna kiselina) i vitamin B12 (kobalamin). Najveća preporuka jeste uzimanje ovih kompleksa putem hrane i to: ribe, mleka, jaja, žitarica, orašastih plodova, lisnatog zelenog povrća, pirinča i pekarskog kvasca. Osim što čuva celokupan kardiovaskularni sistem, vitamin B ublažava simptome PMS-a i poboljšava pamćenje, pa se zato preporučuje studentskim generacijama i svima koji rade na pozicijama koje zahtevaju veliki mentalni i umni napor. Samo vodite računa da ih unosite svakodnevno, ali ne preterujte i ne unosite ih u količinama koje su veće od preporučenih na dnevnom nivou.
Vitamin A
Ovaj vitamin zapravo predstavlja skup nutrijenata koji čine takozvani retinoidi i karotenoidi (najznačanjiji je beta-karoten koji se u organizmu pretvara u vitamin A). On je poznat kao jak antioksidans koji čuva imunitet, zdravlje i izgled vaše kože, štiti telo od infekcija i čuva zdravlje vaših očiju. Unosite ga kroz različito povrće i voće, počevši od sirove šargarepe, kelja, zelene salate, graška, kukuruza i sve omiljenije bundeve. Takođe, smokve, pomorandže, ananas, borovnice, maline su voćke koje se moraju naći na vašoj trpezi. Kao i za ostale vitamine, nemojte preterivati u njegovoj konzumaciji, pogotovo ako ih uzimate u vidu dodataka prehrani.
Vitamin E
Vitamin o kojem se malo zna, ali njegova svojstva po naše zdravstveno stanje je nemerljivo. Naime, za njega se odmah vezuje asocijacija na rešenje svih ’’ženskih’’ bolesti, a posebno u oblasti dermatologije. U prirodnom stanju, putem ishrane možete ga naći u: biljnim uljima, grašku, piletini, ribi, džigerici, slatkom krompiru, suncokretovom semenu, kikirikiju, orasima, brašnu, jajima, mesu, zelenom povrću i cerealijama.
Vitamin C
Toliko prepoznatljiv jer direktno utiče na podizanje imuniteta, a značajni je čuvar vašeg respiratornog i kardiovaskularnog sistema kada na scenu stupe virusi i dosadne prehlade. Nazivaju ga još i najvažnijim vitaminom za vaše zdravlje. Važan je u procesu zarastanja rana i površnih povreda, čuva desni i zubnu gleđ, smanjuje stres, zajedno sa folnom kiselinom i grupom vitamina B učestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca (a ona prenose kiseonik do naših pluća), smanjuje verovatnoću pojave karcinoma, pospešuje rad ostalih vitamina i hranljivih sastojaka, a naročito se preporučuje unos vitamina C pušačima. Na dnevnom nivou, preporučene doze za muškarce i žene jeste 75-90 mg, trudnice i dojilje 100 mg. Najbogatiji izvori vitamina C su voće i povrće: citrusna voća (pomorandže, limun, mandarine, grejp), višnje, ribizle, mango, ananas, papaja, kivi, šišak, kupus, krompir, lisnato povrće, paprika zeleno povrće.
Vitamin K
Ovaj vitamin ima izuzetno važnu ulogu u zgrušavanju krvi, pa posledično njegov nedostatak može prouzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme. On se prirodnim putem unosi hranom i to iz kupusa, spanaća, karfiola, prokelja, paradajza, graška, šargarepe, krompira, džigerice, jaja, a često se preporučuje i konzumacija koprive, bilo da je putem čaja ili kuvanog jela.
Ono što vam takođe od zdravih namirnica preporučujemo jesu i:
#1 Cimet – da, da, dobro ste pročitali. Cimet je u srednjem veku bio smatran elitnim začinom – i to sa razlogom! Prepun je mangana, vlakana, kalcijuma i gvožđa, što ga čini savršenim začinom za vaše obroke. Smanjuje nivo šećera u krvi, poboljšava insulinsku osetljivost, ubrzava metabolizam i na prirodan način suzbija apetit. Eksperimentišite sa cimetom i otkrijte svoju omiljenu kombinaciju – palačinke sa jabukom i cimetom, cimet sa jogurtom, voćem ili sladoledom.
#2 Đumbir – đumbir je koren poreklom iz Indije, a danas se gaji i u Japanu, Zapadnoj i Južnoj Americi. U lekovite svrhe se koristi preko 5000 godina – sa razlogom. Može se koristiti svež ili u prahu (prethodno se osuši koren), ima antibakterijsko i protivupalno dejstvo, pomažeu lečenju mnogih bolesti – preko bronhitisa i bronhijalne astme, preko zapaljenja jetre i bubrega do artritisa. Na prirodan način poboljšava cirkulaciju krvi, otklanja toksine i regeneriše bolesno tkivo. Time dolazi do razlaganja gustih tečnosti u organizmu, stagnirane tečnosti ponovo protiču, organizam je ponovo zdrav, a čovek opet dolazi u stanje opuštenosti koje ga čine srećnim.
#3 Mandarine – jesen sa sobom donosi niže temperature i mnoštvo sezonskih virusa i prehlada. Mandarine su voće prepuno antioksinadima koje, ne samo da vam mogu pomoći da smršate, već i da poboljšate svoj imuni sistem. Sadržeći manje od 50 kalorija po voćki, mandarine uspešno uslišuju potrebu za slatkišima i smanjuju apetit.
#4 Nar – nar ili super-voće, kako ga drugačije nazivaju, je voće za koje se tvrdi da je efikasno protiv bolesti srca, visokog krvnog pritiska, upala i nekih kancera, uključujući i rak prostate. Sadrži vitamine A, C, E i B5, minerale (kalijum i gvožđe) i brojne antioksidante (posebno bitan – tanin). Od njega se mogu praviti sokovi, sirupi i razni dezerti, ali ukoliko želite da ga koristite za mršavljenje najbolje je da ga jedete.
Ništa vas ne sprečava da se ‘’naoružate’’ zdravim namirnicima i čuvate sebe dok dolazi hladnije vreme. Na vama je da donesete pravilnu odluku po pitanju zdravih, sportskih navika, a mi takve odluke uvek podržavamo.