Meteoropate – zašto najteže reaguju na promene vremena?

Prelazno vreme koje utiče na sve nas, na određen procenat svetske populacije utiče u većoj meri. Sa promenom vremena se automatski menja i stanje našeg organizma, koje rezultira na dva načina: na onog koji uspeva da se prilagodi (a prilagođava se savetima u nastavku teksta) promena vremena će biti najmanji problem za obavljanje bilo koje aktivnosti, dok druga grupa ljudi ispoljava ozbiljne tegobe kako se menjaju vremenske prilike. Oni su poznati i kao meteoropate. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, samo u Evropi boluje skoro 50% populacije, gde više žene reaguju na ove vremenske turbulencije. U nastavku teksta pročitajte zašto meteoropate imaju najteže simptome kod promene vremena i kako ih preventivno ublažiti.

 

Zašto je meteoropatija sve više ’’goruća’’ tema kada je reč o zdravlju?

 

Na sam pomen meteoropatije svima je manje ili više poznato na šta se ona odnosi. Konkretno, ona podrazumeva skup simptoma, manje ili vrlo očekivanih reakcija koje se dešavaju kada dođe do nagle promene vremena, odnosno njegovih meteoroloških faktora. U poslednjih 15 godina, zbog naglih vremenskih promena, pojačala se svest o tome, a pogotovo što je izdvojena posebna naučna disciplina koja se bavi preventivom ovih simptoma.

Na pitanje zašto meteoropate najteže reaguju na promene vremena, odgovor se krije u više razloga. Naime, same tegobe se javljaju skoro 48 sati pre dešavanja određene vremenske promene, a smanjuju se kada se desi nepogoda. Period do tada u najvećem broju slučajeva predstavlja veliku neprijatnost, odnosno – kod mladih ljudi one su trenutne i ne toliko velikog intenziteta, dok kod starije populacije, one mogu biti hronične i izuzetno neprijatne. Pogotovo kod lepšeg pola. Simptomi koji pogađaju meteoropate jesu: fizička slabost, malaksalost, neprestana glavobolja, aritmija, vrtoglavica, hroničan umor, emotivna i fizička preosetljivost na sva dešavanja, blaži oblik depresije, demotivisanost. Kod starije populacije, ovde su zastupljeni teži simptomi i posledice: ukoliko je reč o ljudima koji su srčani bolesnici i aktivni pušači, povećan je rizik od srčanih i moždanih oboljenja; kod osoba koje imaju problem sa respiratornim sistemom povećan rizik od astme i upale pluća; kod osoba koje imaju problem sa bubrezima, povećan je rizik od bubrežnih napada. Upravo zbog ovakvih simptoma, koji su zbog sve češće promene vremena neprestani, meteoropata nema volju za osnovne aktivnosti, pa ih često prate i anksiozna stanja tokom kojih misle da će ono večno trajati.

 

Prevencija i lečenje

 

Polazna pretpostavka za sve veću pojavu meteoropata jeste savremen način života, koji za sobom povlači istoimene obrasce življenja. Naime, bez obzira da li je napolju hladno ili ne, zacrtajte sebi da na dnevnom nivou provedete vreme u prirodi makar sat vremena, nebitno da li ste ih namenili za šetnju ili drugu sportsku aktivnost. Konstantna hidracija vodom i izbegavanje alkohola, dovoljno sna i redovna fizička aktivnost je nešto što se podrazumeva. Namirnice dobijene prirodnim putem ili sirove biljke su obavezne. Tu mislimo na konzumaciju prirodnog meda, kao i čaj od valerijane koja pomaže kod nesanice i sindroma ’’nervoznog stomaka’’. Preporuka jeste i uzimanje magnezijuma za kojeg je dokazano da umanjuje glavobolju i smiruje napete živce. Sveže voće i povrće je obavezno na trpezi.

Kada govorimo o fizičkoj aktivnosti, šetnja i boravak na svežem vazduhu se podrazumevaju, a na vama je da izaberete omiljenu aktivnost, odnosno onu tokom koje se osećate dobro. Ukoliko imate visok krvni pritisak i znate koliko loše reagujete na promene vremena, na raspolaganju imate saunu u kojoj dokazano smanjujete napetost, jača imunitet i podstiče cirkulaciju. Zbog toga, vašu FitPass karticu u ruke i odaberite ono u čemu se najbolje osećate i što će doprineti vašem zdravlju.  

 

Ali pre svega zapamtite…

 

Deficit energije se ne manifestuje samo kroz klasične simptome umora – može se javiti i u manje vidljivim znakovima poput smanjene koncentracije, strpljenja i volje za dnevnim aktivnostima, kao i povećanja osećaja tenzije i anksioznosti. Pročitajte u nastavku savete koje uvek možete primeniti kada osetite pad energije.

 

#1 Nikada i ni u jednom momentu ne preskačite doručak!

Ovo je opštepoznato pravilo, koje se primenjuje u svakoj situaciji i pri svakom zdravstvenom stanju. Pogotovo ako spadate u grupu onih koji ne mogu kasnije funkcionisati bez kvalitetnog jutarnjeg obroka. Uvek se preporučuje da on bude baziran na dovoljnoj količini proteina koja će vašem organizmu dati energiju za ostatak dana. Jaja i mlečni proizvodi su uvek savršen izbor, a svakako je dokazano da ljudi koji ne preskaču doručak uvek imaju više koncentracije i manje su skloni gojenju od druge grupe osoba.

#2 San je krucijalan!

To se prevashodno odnosi na činjenicu da ležete ranije i da u proseku morate odspavati 7h. Svakako je opštepoznata činjenica da nenaspavani nemate energije i volje za bilo čim, pogotovo što na duže staze upadate u rizičnu grupu za dobijanje ozbiljnih zdravstvenih problema. Ono što je opet naučno dokazano jeste činjenica da su noćne ptice sklonije gojenju nego osobe koje pre ponoći odlaze u krevet.

#3 Izađite na sunce!

I ovo zaista nije uobičajena fraza koju svakodnevno čujete. Ukoliko čitate ovaj tekst, a napolju je hladno vreme, bez obzira da li je u pitanju kiša ili sneg, u prostoriji kojoj se nalazite, bez obzira da li u njoj živite ili radite – uvek joj obezbedite dovoljnu količinu svetlosti. Nije iznenađujuća pojava deficita energije i volje za radom, kada većinu dana provodite u zatvorenoj, hladnoj prostoriji pod fluorescentnim svetlom. Napravite pauzu od 15-20 minuta i prošetajte se na svežem vazduhu.

#4 Ustanite!

Čitate li ovo sedeći za kompjuterom, osećajući se umorno i beživotno? Ustanite! Izbegavajte kontinuirano sedenje. S vremena na vreme ustanite, istegnite se, prošetajte se po prostoriji makar i na minut – dva. Ne dozvolite vašem organizmu da se „uspava“.

#5 Hidracija, hidracija i samo hidracija!

Dehidracija smanjuje koncentraciju i budnost, pa samim tim nemate dovoljnu količinu energije koja vam je neophodna da pregurate dan. Već se zna – 2l vode na dnevnom nivou, a predlažemo vam i jedan trik: ukoliko sedite na poslu 8h i ne možete sebe da naterate za konzumacijom vode, neka vam na stolu uvek bude dvolitarska flaša sa vodom, tako ćete se redovno hidrirati. Ukoliko nema dovoljno tečnosti, volumen krvi opada, što uzrokuje veći rad srca kako bi snadbelo organizam kiseonikom i hranljivim materijama. Dehidratacija može da izazove mučninu, vrtoglavicu, umor, pospanost… Postarajte se da unosite dovoljne količine tečnosti u toku dana, a ukoliko se osećate umorno – popijte čašu vode i podignite energiju istog trenutka.

#6 Vežbanje zlata vredno

Nema potrebe da ističemo činjenicu o tome koliko fizička aktivnost čini dobro vašem zdravlju i nivou raspoloženja uopšte. Ukoliko niste aktivni sportista, uvek ujutru možete uraditi vežbe istezanja u trajanju od maksimalno 10-tak minuta i tako ubrzati metabolizam i dobiti neophodnu energiju za jutarnje funkcionisanje. Ovo se takođe odnosi i na večernji trening.

#7 Okružite se pozitivnim ljudima i stvarima!

I da, pozitivno privlači pozitivno. Tu nema dileme. U redu je da budete neraspoloženi i u redu je da u određenim momentima nemate motivacije, ali i to će proći. Samo se setite koliko ste se dobro osećali kada ste bili okruženi nasmejanim i dobro raspoloženim ljudima koji su znali da lepota života nije u konstantnoj kuknjavi, već baš u življenju. Ako se baš ‘’utonuli’’ u crne misli, zamislite nekog ko se nalazi u goroj poziciji. Tako ćete lakše sagledati činjenicu kakav bi vaš život bio bez voljenih ljudi i dobrih stvari u vašem životu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *