Kako vam sport može biti saveznik u borbi sa depresijom i anksioznošću?

Nebrojeno mnogo pozitivnih benefita je povezano sa sportom i fizičkom aktivnošću uopšte. Sport je nemerljiv u prevenciji raka i ostalih malignih oboljenja; doprinosi poboljšanju gustine kostiju i zdravlju kardiovaskularnog sistema. Najlepša činjenica – dok jačate svoju kondiciju i radite na snazi, istovremeno pomažete svom mentalnom stanju i zdravlju mozga.

Neosporna istina je ta da ljudi poslednjih godina osećaju promene u emocijama, a izražena anksioznost, tuga, ravnodušnost su nešto što prati sve individue. Redovna fizička aktivnost dugoročno pomaže vašem mentalnom zdravlju. Kada umereno trenirate, vi automatski signalizirate vašem telu da se dobro osećate, a to utiče na ostale segmente vašeg života: umereni i redovni obroci, manje stresa i kvalitetniji san. Ako osećate povećanu anksioznost, to može imati zavaravajući efekat jer to utiče na rast vaših negativnih misli.

Postavlja se pitanje, šta se događa u vašem mozgu tokom i nakon vežbanja, a što i te kako povećava vaše raspoloženje i dobru energiju:

 

#1 Hemijska reakcija

 

Kada vežbate, u vašem telu se dešavaju brojne biološke reakcije, a jedna od najvećih i nama najvažnijih jeste oslobađanje endorfina, hormona sreće. Vežbanje, takođe, aktivira određene receptore u vašem mozgu koji deluju na smanjenje bola i povećanje osećaja blagostanja. Složićete se – nema lepšeg osećaja od ovog. U isto vreme, treniranje oslobađa i proteine koji prouzrokuju rast nervnih ćelija u mozgu. Doktori ističu da stepen do kojeg se to dešava može varirati od osobe do osobe i može zavisiti od vaše genetike i vrste treninga. Redovna fizička aktivnost smanjuje umor, poboljšava budnost, što može biti od izuzetne koristi ako osećate simptome anksioznosti. Što ste aktivniji, veća je verovatnoća da će vaš mozak kasnije moći da se izbori sa pojačanim stresnim situacijama.

 

#2 A kako vežbanje utiče na vaš stomak?

 

Poslednjih godina postoji sve više dokazanih teorija u vezi sa povezanošću između anksioznih stanja i zdravlja vaših creva, a taj deo vašeg organizma može u tolikoj meri uticati na misli osećanja da ga zovu još i ’’drugim mozgom’’. Istraživači sugerišu na to da poremećaji u vašem gastrointestinalnom sistemu mogu poslati signale centralnom nervnom sistemu koji utiče na promene raspoloženja. Šta je onda korisno u održavanju zdravlja creva? Odgovor je – redovna fizička aktivnost. Jedna nedavna studija je otkrila da održavanje kondicije putem vežbanja utiče na razvoj dobrih bakterija u crevima kao i da se hormoni sreće pretežno proizvode u digestivnom traktu.

 

#3 Malo znači ipak mnogo

 

Dobra vest je ta da niko od vas ne očekuje da šest dana nedeljno vežbate kao sumanuti kako biste ostvarili zacrtane ciljeve. Više od 1,4 milijarde odraslih širom sveta ima povišen rizik od obolevanja zbog nedovoljne fizičke aktivnosti, navodi se u izveštaju Svetske zdrastvene organizacije. Preporučeno trajanje fizičke aktivnosti je 150 minuta nedeljno. Štaviše, sat vremena umerenog vežbanja poput šetnje ili vožnje bicikla smanjujete rizik od pojave depresije za 26%. Šta čekate?


Međutim, obratite pažnju…

 

da bez obzira što redovna fizička aktivnost sa sobom nosi niz pozitivnih benefita, nije u potpunosti lek za depresiju i anksiozna stanja. Za ozbiljne poremećaje koji uključuju sve simptome depresije (koja nije nimalo bezazleno stanje) pomoć profesionalca, odnosno stručnjaka sa takvom ekspertizom je i te kako neophodna.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *