Šta je zajedničko fizičkom zdravlju, imunom sistemu i riziku od korone?

Detaljnije izučavanje odnosa zdravstvenog sistema, vežbanja i imuniteta nikad nije bilo važnije.

 

Da li ste znali da je fizička neaktivnost četvrti vodeći faktor rizika sa fatalnim posledicama? Neaktivnost takođe povećava rizik od mnogih zdravstvenih tegoba uključujući: koronarnu bolest, povišen krvni pritisak, moždani udar, metabolični sindrom, dijabetes tipa 2, rak dojke, rak debelog creva kao i depresiju. Svetska zdravstvena organizacija dodaje da neadekvatna fizička aktivnost i njen izostanak smanjuju životni vek od 3 do 5 godina.

 

 

Za nedostatak fizičke aktivnosti tvrdi se da je štetan isto koliko i pušenje. Takođe, procenjuje se da nizak nivo fizičke aktivnosti afektuje 1 od 10 slučajeva srčanih problema i 1 od 5 slučajeva raka debelog creva samo u Velikoj Britaniji. Studija Univerziteta u Kembridžu navodi da je nedostatak vežbanja odgovoran za dvostruko više smrtnih slučajeva uzrokovanih gojaznošću.

 

U današnje vreme, pokazalo se da su gojazni ljudi, kao i oni koji nisu imali dovoljno fizičke aktivnosti u prethodnom periodu, podložniji virusima i slabljenju imuniteta. Gojazne osobe ili one koji pretenduju to da budu, imaju dvostruko veću verovatnoću da umru od Covid-19 virusa kao i od drugih vrsta gripa. Studije dalje pokazuju da je kod ljudi sa dijabetesom tipa 2 ili drugim metaboličkim sindromima, čak 10 puta veća verovatnoća za fatalni ishod od korone.

 

Fizičko zdravlje, imuni sistem i Covid-19

 

Osnovno zdravstveno stanje kod mnogih u današnje vreme je u katastrofalnom stanju. Globalizacija i povećano korišćenje tehnologije doveli su do sedećeg načina života. Sve to u kombinaciji sa lošim prehrambenim namirnicama i konzumerizmom, doveli su do toga da preko 60% odraslih u Britaniji ima višak kilograma ili je gojazno. Višak telesne masti remeti imuni sistem i izaziva hroničnu upalu i akutne respiratorne sindrome često viđene kod gripa i ostalih respiratornih virusa.

 

Taj odnos je potvrđen tokom pandemije svinjskog gripa 2009. Tada je čak 61% pacijenata sa ovim virusom koji su preminuli u bolnici u Kaliforniji – bilo gojazno. Takođe, utvrđeno je da odrasle gojazne osobe šire virus gripa čak 42% duže od onih koji to nisu. U današnjem svetlu pandemije korona virusa, od prvih 2204 pacijenata koji su primljeni na intenzivnu negu u Velikoj Britaniji, njih 72% je bilo gojazno ili imalo višak kilograma.

 

Dakle, jasno je da postoji značajna veza između gojaznosti i oslabljenog imunološkog sistema. Međutim, važno je napomenuti da metaboličke bolesti i disfunkcije povezane sa gojaznošću (visoki krvni pritisak, visok nivo holesterola…) mogu uticati i na ljude koji nemaju problem sa kilažom i kojima je količina masti u krvi na zadovoljavajućem nivou. Pojedinci normalne težine, ali lošeg metaboličkog zdravlja, imaju tri puta veći rizik od smrtnosti izazvanom kardiovaskularnim problemima u odnosu na ljude sa normalnom težinom i dobrim metaboličkim stanjem. Što se tiče rizika od virusa Covid-19, ova prva grupa je desetostruko rizičnija u odnosu na drugu. Zaključak je da ne postoji zdrava težina, već samo i isključivo zdrava osoba.

 

Vežbanje i imuni sistem. Magični lek?

 

Istraživanja kažu da vežbanjem smanjujemo rizik od ozbiljnijih bolesti do 50%, a od rane smrti 30%. Fizička aktivnost povećava samopouzdanje, raspoloženje, kvalitet sna i energiju, a smanjuje rizik od stresa, depresije, demencije i Alchajmerove bolesti. Druga istraživanja sugerišu da redovno vežbanje može smanjiti rizik od Akutnog respiratorni distres sindroma (ARDS) koji pogađa 17% pacijenata zaraženih koronom.

 

U istraživanju doktora Žen Jana sa Medicinskog univerziteta u Virdžiniji, antioksidans poznatiji kao vanćelijska superoksidna dismutaza (EcSOD) igra važnu ulogu u lovu na štetne slobodne radikale u našem telu, štiteći tkiva i sprečavajući bolesti. Ono što je ovde interesantno je da se on povećava već posle jedne sesije vežbi koje utiču na kardiovaskularni sistem. Nizak nivo ovog antioksidansa primećuje se kod pacijenata sa akutnim plućnim i srčanim bolestima, kao i nepravilnim radom bubrega. Doktor Ričard Simson, profesor na Odeljenju nutricionističkih nauka, pedijatrije i imunobiologije Univerziteta u Arizoni, slaže se dr Janom i ističe da se svakim vežbanjem, a posebno onim koji afektuje kardiovaskularni sistem i celo telo, milioni imunih ćelija odmah mobilišu. Naročito se tu ističu one ćelije koje su sposobne da prepoznaju i ubiju ćelije zaražene virusom.

 

O vezi između imunološkog sistema i fizičke aktivnosti dalje govori specijalista za nasledne srčane bolesti, profesor Sanjai Šarma. On ističe da umerena fizička aktivnost koja se izvodi 20 do 30 minuta, 3 do 4 puta nedeljno jača imuni sistem i smanjuje rizik od virusnih infekcija. Profesor dalje navodi da dobar nivo fizičke aktivnosti pre razvijanja potencijalno ozbiljne infekcije poput gripa, sprečava ljude da umru od nje. To se može uvideti na primeru hongkongškog gripa iz 1998. kad su ljudi koji su ostajali aktivni, u većem procentu preživljavali u odnosu na ove druge.

 

Mnoštvo kliničkih studija daje slične zaključke – vežbanje je u današnje vreme, kako prevencija, tako i lek i ni u kom slučaju ga ne smemo zanemariti. Na nama je samo da odaberemo disciplinu koja nam odgovara i uz FitPass članarinu krenemo na put zdravijeg, boljeg i bezbednijeg života.

 

Izvor: https://wattbike.com/

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *