Arterijska hipertenzija je jedna od najčešćih bolesti današnjice. Pretpostavlja se da jedna trećina odrasle populacije ima pritisak koji bi se mogao lečiti, a ovaj procenat se menja po regijama u zavisnosti od načina ishrane, fizičke aktivnosti i životne dobi.
Verovatno da ne postoji osoba koja bar jednom u životu nije doživela problem sa povišenim krvnim pritiskom, a dodatni problem prilikom lečenja hipertenzije predstavlja i dodatak da se terapija uzima neredovno, a vrlo često u nedovoljnim dozama. Drugi naziv koji se koristi za hipertenziju je i ”tihi ubica”, jer je možete imati godinama, a da to uopšte ni ne znate. Dakle, kako se određuje hipertenzija? Arterijska hipertenzija je, po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, stanje u kome je sistolni (srčani ili gornji) pritisak povišen preko 140 mm/Hg, dok je dijastolni (venski ili donji) pritisak preko 90 mm/Hg. Ova definicija se odnosi na sve osobe koje su starije od 18 godina. Može da se javi kao izolovana sistolna hipertenzija, ali su najčešće povišena oba pritiska.
Kod hipertenzije najčešće (95% slučajeva) uzrok je nepoznat i tad govorimo o primarnoj ili esencijalnoj hipertenziji. U ostalih 5% slučajeva uzrok je sekundarna hipertenzija koja je posledica nekih drugih poremećaja ili bolesti, na primer feokromocitoma – tumora nadbubrežne žlezde, zatim bolesti bubrega, ali kao i uzimanja nekih drugih lekova i tako dalje.
Pritisak u arterijama može da se povisi zbog:
Velike arterije mogu za vreme života da izgube svoju prirodnu elastičnost i time da postanu krute. Zbog toga ne mogu da se šire kada srce zbog njih potiskuje krv, i to zatim dovodi do povećanog krvnog pritiska. Ovaj uzrok povišenog pritiska najčešće je prisutan kod starijih osoba koje imaju ukrućene ili arteriosklerotski promenjene vene, čija je unutrašnjost znatno sužena.
* Krvni pritisak se slično povećava i kod vazokonstrikcije (stiskanja arterija) koje je najčešće hormonalnog ili stresnog porekla.
* Povećanje sveukupnog volumena krvi u cirkulaciji povećava krvni pritisak. Ovo se događa kod nekih obolenja bubrega, kada nisu sposobni da izluče dovoljnu količinu tečnosti iz tela, i baš tad postoji višak tečnosti u cirkulaciji koja je svojim volumenom preobilna i tako volumno pritiska zidove urednih vena.
Posledice hipertenzije su pogubne za čitav niz organa i organskih sastava, zbog čega je od najveće važnosti njeno pravovremeno otkrivanje, dok još uvek nisu prouzrokovana oštećenja! Povišen krvni pritisak se najčešće otkriva kada su izraženi simptomi koji upućuju na vrlo visok skok pritiska, zatim, na promene i oscilacije pritiska ili posledice koje povišeni pritisak uzrokuje na drugim organima (oči, bubrezi, vene, srce, mozak).
Osobe koje koje imaju povišen krvni pritisak najčešće se javljaju doktoru kad osete glavobolju u potiljku, vrtoglavicu, umor, pospanost, šum ili zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu. Neki navode pomućenost vida, bolove u grudnom košu, bolove u levoj strani vrata ili levoj ruci. Mnogi ljudi sami sebi mere pritisak i tada dobijaju obično niže i neuobičajene vrednosti pritiska. Postoji i tzv. sindrom “belog mantila” koji se objašnjava činjenicom da pacijenti imaju nešto viši pritisak u ordinaciji nego kod kuće.
Evo nekoliko kategorija krvnog pritiska:
Normalan krvni pritisak:
– ispod 120 mm/Hg I ispod 80 mm/Hg
Visok normalni krvni pritisak:
-130-139 / 85-89 mm/Hg
Nivo 1 – (blaga) hipertenzija:
-140-159 / 90-99
Nivo 2 – (umerena) hipertenzija:
-160-179/ 100-119
Nivo 3 – (teška) hipertenzija:
-180-209 / 110-119
Nivo 4 – (vrlo teška) hipertenzija:
-210 i više/ 120 i više
Apsolutnom posvećenošću i motivacijom, sve greške se mogu prevideti i ispraviti. Kvalitetne vežbe za ruke mogu vam pokazati i treneri The Classic Gym u Novom Sadu – jedinstvenog mesta koji pruža dobrodošlicu svim profesionalcima i rekreativcima. U zavisnosti od godina, pola, volje i stanja kondicije, ljubazno i profesionalno osoblje ovog objekta će vam u pomoći u realizaciji vaših zacrtanih ciljeva.
Tekst je autorskog karaktera, preuzet sa bloga o ishrani, treninzima i suplementaciji Ogistra Nutrition.