Stres je odgovor tela na bilo kakvu promenu koja zahteva prilagođavanje ili odgovor. Telo reaguje na stres fizičkim, emotivnim ili mentalnim odgovorima. Stres možete doživeti od okoline, sopstvenog tela ili sopstvenih misli. On se uveliko povezuje sa negativnim promenama, međutim i pozitivne promene u životu kao što su unapređenje na poslu, rođenje đeteta ili dobitak na lutriji izazivaju ovakvo stanje.
Odgovor na glavno pitanje…
Ljudsko telo je napravljeno da iskušava stres i da reaguje na njega. Stres može biti pozitivan, držeći nas u pripravnosti i motivisanima, kako bismo bili spremni da izbegnemo opasnost. Stres postaje negativan kada se osoba izlaže negativnim okolnostima duže vreme bez ikakvih olakšanja ili odmora između stresnih situacija. Duža izloženost stresu prerasta u stanje hroničnog stresa koji zbog mnogo faktora štetno utiče na naše zdravlje.
Zbog čega stres utiče loše na zdravlje?
Hajde da se vratimo par hiljada godina unazad. Čovek koji je živeo tada bio je izložen jednom jedinom stresu – napadu predatora. Autonomni nervni sistem našeg tela ima ugrađen mehanizam odziva na stres koji uzrokuje fiziološke promene uz pomoć kojih možemo da savladamo stresne situacije. Ovaj mehanizam odziva se takođe naziva “fight or flight” sistem. U prevodu to je sistem koji omogućava našem telu da se bori ili da beži od stresne situacije. U momentu napada predatora “fight or flight” sistem se aktivira, srce počinje da pumpa velike količine krvi u ruke, noge i mozak. Zašto? Da bi čovek mogao da se bori sa životinjom, da beži ili da bi brzo našao rešenje za trenutnu situaciju. Veći protok krvi u pomenute delove omogućavao im je da bolje funkcionišu u momentu pretnje po život.
Stres postaje negativan kada se osoba izlaže negativnim okolnostima duže vreme bez ikakvih olakšanja ili odmora između stresnih situacija. Duža izloženost stresu prerasta u stanje hroničnog stresa koji zbog mnogo faktora štetno utiče na naše zdravlje.
Međutim, napad predatora trajao je vrlo kratko, svega nekoliko sekundi. Posle toga, ako bi preživeo čovek bi se vraćao svakodnevnim aktivnostima. Nažalost, naše telo se genetski nije mnogo promijenilo u odnosu na čoveka od pre par hiljada godina. Još uvek su u našoj DNK upisani isti mehanizmi kakvi su bili upisani i tada. To znači da naše telo nije dizajnirano za borbu sa stresovima kakvim smo izloženi danas (pritisak u školi, pritisak na poslu, nemogućnost za plaćanje dnevnih troškova, porodični i ljubavni problemi). Ovi stresovi traju bez prestanka danima, nedeljama, a nekad čak i mesecima. Iako mi nismo izloženi napadu predatora, naš nervni sistem ne razlikuje izvor stresa.
On jednostavno prepoznaje stres kao takav i aktivira “fight or flight” sistem. U tom stanju sve funkcije koje nisu od važnosti opstanka za život stavljaju se u drugi plan. To znači da iako ste vi samo pod stresom zbog posla, vaše telo na to odgovara kao na opasnost po život. Srce šalje više krvi mišićima udova, a manje u želudac, jer varenje nije primarna funkcija za opstanak. Želudac usled nedostatka krvi ne može da obavlja normalno svoje funkcije. Jedna od njih je lučenje hlorovodonične (želudačne) kiseline. Želudačna kiselina služi za razgradnju hrane na nutrijente koji se kasnije putem krvi prenose do tkiva. Usled slabog dotoka krvi, želudac ne može da proizvede dovoljno kvalitetnu tj. kiselu kiselinu.
Da bi se hrana razgradila i absorbovala potrebna je jaka kiselina (a pogotovo za razgradnju proteina). Usled nemogućnosti da proizvede dovoljno kvalitetnu kiselinu, želudac taj nedostatak pokušava da kompenzuje lučenjem veće količine kiseline slabijeg kvaliteta. Slaba kiselost želuca ne daje signal donjem prstenastom mišiću jednjaka (LES) da se stegne što vrlo često uzrokuje refluks kiseline.
Kortizol, hormon stresa se luči u istoimenim situacijama i njegova uloga je da uzbuni ili potpuno ugasi funkcije koje se nađu na putu. U to spadaju varenje, reprodukcija, imuni sistem ili čak procesi rasta i razvoja.
Hronični refluks kiseline može izazvati trajna oštećenja jednjaka, jer jednjak za razliku od želuca nema zaštitni omotač koji ga štiti od kiseline. Takođe, želudačna kiselina ima krucijalnu ulogu u imunom sistemu. Jaka želudačna kiselina sa lakoćom ubija razne bakterije i viruse i tako sprečava njihov prolazak kroz digestivni trakt. Slaba kiselina nažalost nema tu moć, a virusi i bakterije se razmnožavaju i mutiraju u želudcu i putuje dalje. Ovo je glavni preduslov širokog spektra raznih oboljenja. Takođe, slabo varenje utiče našu mogućnost da razgradimo i absorbujemo hranjive materije i vitamine. Najčešće su osobe koje imaju probleme sa varenjem deficitarne u vitaminu B12 i imaju nedovoljan unos proteina koji im je potreban za održavanje mišićnog tkiva.
Kortizol – hormon stresa
Ne možemo pričati o stresu, a da ne spomenemo kortizol, čije je drugo ime hormon stresa. Kortizol je naš prirodni alarm, kako za buđenje tako i za opasnost. U stresnim situacijama naše nadbubrežne žlezde luče kortizol koji postaje gorivo za “fight or flight” sistem. Kortizol ima ulogu u kontrolisanju važnih stvari u našem tijelu kao što su:
- Način na koje naše telo koristi ugljene hidrate, masi i proteine
- Smanjenje upalnih procesa
- Regulacija krvnog pritiska
- Povećanje šećera u krvi
- Kontrola ciklusa spavanja i buđenja
- Obezbeđuje talas energije kako bismo se borili sa stresnim situacijama
Kortizol je po svojoj prirodi anabolički hormon, međutim bez njega ne bismo mogli da živimo. Na primer – ne bismo mogli da se probudimo (nivo kortizola je u večernjim satima najniži i zato osećamo pospanost, a ujutru najviši pa se zato budimo) ili bismo konstantno bili pod upalom. Ipak, velike količine kortizola negativno utiču na naše zdravlje.
Kortizol utiče negativno na mnoge anaboličke hormone, kao što su testosteron i hormon rasta. Testosteron je hormon koji utiče na ubrzavanje sinteze proteina, tj. izgradnju novog mišićnog tkiva, motivaciju, samopouzadnje, seksualnu želju i tako dalje. Hormon rasta u ranoj fazi života utiče na naš rast i razvoj u odraslu osobu, a kasnije utiče na sprečavanje starenja.
Kako kortizol negativno utiče na ove hormone, duži period sa visokim nivoom kortizola može da uzrokuje neke od sledećih problema:
- Manjak seksualne želje (čak i impotenciju)
- Anksioznost ili depresija
- Problemi sa srcem
- Insomnia
- Znatno povećanje ili gubitak težine
- Gomilanje masnog tkiva
- Gubljenje mišićne mase
- Gubitak samopouzdanja
- Dijabetes
- Malaksalost
Kako stres utiše na naš napredak u vežbanju?
Kao što je napisano, kortizol utiče na suzbijanje testosterona i hormona rasta. Manjak testosterona će uticati na našu volju uopšte, pa samim tim i volju za treningom. Takođe će uticati na pad snage i usporavanje sinteze proteina. Manja sinteza proteina znači sporiji mišićni rast. Hormon rasta utiče na mišićni rast, podstiče telo da sagoreva masnoću kako bi dobilo energiju, usporava starenje, zateže kožu, pomaže regeneraciju oštećenih tkiva. Prigušavanje ovog hormona negativno utiče na sve ove benefite. Kortizol pod prinudom razgrađuje protein iz mišićnog tkiva kako bi se aminokiseline pretvorile u glukozu, i potom iskoristile kao energija. To znači da stres direktno utiče na gubitak mišićnog tkiva.
Problemi sa varenjem uticaće na to da naše telo ne dobija važne nutrijente (pogotovo protein) koji su nam potrebni za oporavak i novu izgradnju mišićnog tkiva. Takođe će učiniti i da budemo deficitarni u vitaminima koji mogu dalje uticati pozitivno na naše hormone.
Svesti stres na minimalnu meru je svakako svakodnevni izazov za koji je potrebno mnogo discipline, želje, motivacije i dokolice koju ćemo iskoristiti na najbolji mogući način, a koja podrazumeva rad na sebi. U suprotnom, stres će uticati na mnoge aspekte vašeg života.
Apsolutnom posvećenošću, kao i okupacijom pozitivnim mislima i motivacijom, možete napraviti sjajne rezultate koji se tiču vašeg nivoa kondicije, kao i mentalnog i emotivnog stanja. Tekst je autorskog karaktera, preuzet sa bloga o ishrani, treninzima i suplementaciji Ogistra Nutrition.