Kako redovno vežbanje utiče na poboljšanje pamćenja?

Postoji mnošto razloga da budemo fizički aktivni. Dosta njih smanjuje rizik od bolesti srca, moždanog udara i dijabetesa. Možda želimo da smršamo, smanjimo krvni pritisak, sprečimo depresiju ili jednostavno izgledamo bolje. Ali još jedan od razloga je da poboljšavamo memoriju za one od nas koji uče i potrebna im je veća koncentracija – vežbanje menja mozak na načine koji štite pamćenje i veštine razmišljanja, što je jako važno jednog grupi ljudi – studentima.

U studiji urađenoj na Univerzitetu Britanske Kolumbije, naučni su otkrili da redovno aerobno vežbanje koje dovodi do pumpanja srca i pojačanog rada znojnih žlezda povećava veličinu područja mozga zaduženog za verbalno pamćenje i učenje. Trening otpora, vežbe za ravnotežu i toniranje mišića nisu imali iste rezultate. S druge strane, naučnici su zaključili da se jedan novi oblik demencije nalazi svake četvrte sekunde, te da će do 2050. godine više od 115 miliona ljudi imati ovo oboljenje.

 

Vežbanje i mozak

 

Trening pomaže pamćenju i razmišljanju kako na direktan, tako i na posredan način. Blagodeti vežbanja dolaze iz njegove sposobnosti da smanji rezistenciju na insulin, smanji upale i stimuliše faktore rasta – hemikalije u mozgu koje utiču na zdravlje moždanih ćelija, rast novih krvnih sudova, kao i pospešivanje i preživljavanje novih moždanih ćelija. 

 

Indirektno, vežbanje poboljšava raspoloženje i san, a takođe smanjuje stres i anksioznost. Problemi u ovim oblastima značajno utiču na kognitivno pamćenje.

Mnoga istraživanja sugerišu da delovi mozga koji kontrolišu razmišljanje i pamćenje imaju veći volumen kod ljudi koji vežbaju u odnosu na one koji to ne rade. Takođe, još jedno istraživanje govori da povećanje određenih funkcija mozga dolazi ukoliko vežbamo umerenim intenzitetom tokom perioda od šest meseci i duže. 

 

Isprobajte ove teorije

 

Kako da utvrdimo gorepomenute tvrdnje? Pa, počnimo da vežbamo! 

 

Trčanje, plivanje, vožnja bicikla i ostale aerobne aktivnosti će vam zasigurno goditi, a na vama je da otkrijete koja od njih najviše odgovara vašem telu, kao i mozgu. 

Učesnici istraživanja kojima se poboljšala memorija zbog fizičke aktivnosti su brzo hodali dva puta nedeljno po sat vremena. To je, dakle, 120 minuta vežbanja umerenog intenziteta nedeljno. Standardne preporuke su 30ak minuta dnevno, ali ukoliko nemate dovoljno vremena ili vam se čini previše, počnite sa manjom minutažom. 

 

Ukoliko vam ne odgovara brzo hodanje, pokrenite se trčanjem, plivanjem, penjanjem stepenicama, tenisom, skvošem ili plesom. Nemate motivaciju da se aktivirate sami? Isprobajte neku od narednih ideja:

  • Pridružite se fitnes grupi ili vežbajte sa prijateljem
  • Pratite svoj napredak, pa ćete lakše dostići cilj
  • Vežbajte sa trenerom

 

Šta god izabrali, obavežite se da će vam vežbanje prerasti u naviku, pa ćete imati vrlo brzo, kako fizičke tako i kognitivne benefite.

 

Studenti imaju dosta obaveza u ovom periodu godine, a ukoliko žele da poboljašu svoju sposobnost učenja – omogućili smo im povlašćenu cenu na našu FitPass Student članarinu. Više detalja PROČITAJTE OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *