Kada razmišljamo o fizičkoj aktivnosti skoro se isključivo fokusiramo na fizičke prednosti. Niži krvni pritisak, zdravije srce, lepši izgled… Međutim, u proteklim godinama, naučnici su postepeno prikupljali jake dokaze da postoji još jedna neposrednija korist od redovnog vežbanja: uticaj na način na koji razmišljamo.
Studije pokazuju da je naša mentalna pokretačka moć direktno povezana sa fizičkim režimom. I to se nigde bolje ne vidi nego na – poslu. Uzmimo u obzir sledeće blagodeti koje dobijamo ukoliko se redovno bavimo fizičkom aktivnošću:
- Poboljšanje koncentracije
- Oštrija memorija
- Brže učenje
- Produžena mentalna izdržljivost
- Pojačana kreativnost
- Niži nivo stresa
Vežbanje takođe deluje na stimulisanje boljeg raspoloženja što dovodi do poboljšanja performansi na radnom mestu. Svačiji posao zahteva izgradnju međuljudskih veza i negovanje saradnje, pa u ovom kontekstu osećaj razdražljivosti nije više samo neprijatnost. On može direktno uticati na naš uspeh na poslu.
Takođe, postoje dokazi da vežbanje tokom redovnog radnog vremena može poboljšati učinak. Uzmimo za primer rezultate studije Univerziteta u Lidsu koja je ispitivala uticaj dnevnog vežbanja među kancelarijskim radnicima koji imaju pristup teretani kompanije. Preko 200 ispitanika je bilo uključeno u istraživanje koje je dalo zaključak da su zaposleni u danima kad su vežbali, bili produktivniji, bolje upravljali vremenom, imali lakšu interakciju sa kolegama i otišli kući zadovoljniji. Iako su teretane u okvirima firmi retkost u Srbiji, rezultati studije su zanimljivi sa stanovišta neophodnosti vežbanja za kvalitet života.
Šta nas sprečava da češće vežbamo?
Za mnoge od nas je odgovor vrlo jednostavan: nemamo vremena. I u nekim nedeljama i vrlo tačan. Posao nas preplavi, a rokovi, koji su van naše kontrole, moraju se poštovati. Ali da budemo apsolutno iskreni – Ono što zaista mislimo kad kažemo da nemamo vremena za neku aktivnost jeste da joj ne dajemo visok prioritet u odnosu na vreme koje imamo na raspolaganju.
Upravo iz ovog razloga je istraživanje koje osvetljava kognitivne koristi iz vežbanja toliko bitno. Fizička aktivnost nam omogućava da upijemo više informacija, radimo efikasnije i budemo produktivniji. Pa ipak, mnogi od nas to i dalje doživljavaju kao luksuz, odnosno aktivnost koju bismo voleli da radimo samo da imamo više vremena.
Umesto da na vežbanje gledamo kao na nešto što činimo za sebe – na ličnu popustljivost koja nas udaljava od posla – vreme je da fizičku aktivnost počnemo posmatrati kao deo samog posla. Alternativa koja uključuje sporiju obradu informacija, češće zaboravljanje i lakše frustriranje, čini nas manje efikasnima na poslu i teže se slažemo sa kolegama.
Kako uspešno uključiti vežbanje u svoju rutinu?
Slede par predloga zasnovanih na istraživanju.
Prepoznajte fizičku aktivnost koja vam se zapravo i dopada.
Postoji još mnogo drugih načina vežbanja sem dosadnog trčanja po traci. Pronađite fizičku aktivnost kojoj ćete se radovati poput tenisa, plivanja, plesa, fudbala ili čak energičnog sviranja bubnjeva. Mnogo je verovatnije da ćete se držati neke aktivnosti ako iskreno uživate u njoj.
Niz nedavnih studija sugeriše da to kako se osećamo tokom vežbanja može uticati na to u kojoj meri ono na kraju koristi našem zdravlju. Kada na vežbanje gledamo kao na nešto što radimo iz zabave, lakše ćemo se odupreti nezdravoj hrani nakon treninga. Međutim, kada fizičku aktivnost doživljavamo kao dosadu i mučenje, mnogo teže ćemo odbiti slatkiše i nezdrave grickalice verovano zato što smo svu snagu volje iskoristili na treningu.
Uložite u poboljšanje svojih performansi.
Umesto da se zadovoljite “vežbanjem”, fokusirajte se na savladavanje neke aktivnosti. Ciljevi ovladavanja, koje psiholozi definišu kao ciljeve usmerene ka dostizanju novih nivoa kompetencije, dosledno pokazuju upornost u širokom spektru. Zato unajmite trenera, upišite se u neku vežbačku grupu i kupite sebi odgovarajuću odeću i opremu. Dodatno finansijsko ulaganje povećava nivo posvećenosti, dok stalni dobici u učinku pomažu u dugotrajnom održavanju interesovanja.
Postanite deo grupe, ali ne i kolektiva.
Jedna preporuka oko koje se slaže većina doslednih posetioca sportskih objekata je upravo ta – odabrati režim vežbanja koji uključuje druge ljude. Druženje vežbanje čini zabavnim što povećava šanse da ćemo istrajati u njemu. Takođe, mnogo je teže odstupiti od trenera ili prijatelja, nego ubediti sebe da je ok da preskočimo trening.
Studije kazuju da nisu sve grupne aktivnosti podjednako efikasne za nas. Mnogo je izvesnije da ćemo se pridržavati plana vežbanja ako drugi ljudi zavise od nas. Na primer, jedna grupa gde se radi joga ili pilates uključuje zadatke koje pojedinci treba da izvode sami iako u prisustvu drugih. U ovom slučaju se grupa tačnije opisuje kao kolektiv.
Istraživanja sugerišu da, ukoliko želimo da uspostavimo rutinu, vežbanje kao deo kolektiva je efikasnije nego samostalno, ali ni približno toliko efikasno kao vežbanje kao deo tima. Zato razmislite o košarci, tenisu, fudbalu, ali i ličnom treneru ili drugu, drugarici s kojima idete zajedno u teretanu.
I na kraju, zapamtite da vreme utrošeno u sportu i rekreaciji ne odmaže već čini da rad na posu bude mnogo produktivniji i bolji.
FitPass članarina daje apsolutnu slobodu treniranja, pa možete na samo par minuta od radnog mesta pronaći idealni sportski objekat i uštedeti vreme. Takođe, preko 1000 firmi u Srbiji je prepoznalo vrednost rekreacije kod zaposlenih, pa je omogućilo svojim radnicima FitPass karticu.